Izvor: Blic

Upravo je Bolton američki zvaničnik koji je dao zeleno svetlo razgraničenju Srba i Albanaca o kome se do tada samo spekulisalo u javnosti. On je svojom izjavom da Amerika ne isključuje teritorijalne korekcije pre godinu dana stavio na sto priču o razgraničenju kao potencijlanom rešenju za kosovski čvor, ali i pratično označio promenu politike Vašingtona prema promenama granica na Balkanu.

Zbog toga se ovoj poseti pridaje veliki značaj, a ukoliko do nje dođe, ona će na izvestan način značiti i da se otišlo korak dalje u pravcu kosovskog rešenja.

Međutim, da li će do ove visoke posete doći zavisi od toga hoće li Priština povući takse od 100 odsto na srpsku robu, saznaje "Blic" iz dipomatskih izvora. U skladu s tim, u narednom periodu nastavlja se agresivna diplomatska aktivnost koja bi trebalo da dovede do ukidanja taksa.

- Ukoliko bude garancija da će takse biti ukinute, doći će. U suprotnom, njegova poseta je malo verovatna, jer naprosto ne želi da bude - neuspešan. Pošto situacija sa taksama za sada nije sigurna, nije ni poseta potvrđena - priča izvor "Blica" iz diplomatskih izvora.

Naš izbor takođe navodi da je zbog svega toga sasvim opravdano očekivati pojačane pritiske na prištinske vlasti, kako bi eventualno do te posete i došlo.

Sa druge strane, ona nije toliko ni nemoguća, s obzirom da se situacija menja i na KiM ovih dana. Naime, najtvrđi zagovornik taksi, sada već bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj, nije više na tom mestu, tako da postoji verovatnoća da će u nekom trenutku one biti, bar privremeno ukinute.

Tim pre što, osim tek po kog ministra u kosovskoj vladi iz redova njegove stranke, ostali koalicioni partneri, iako su "igrali" kako on kaže, sada mogu malo da popuste, naročito imajući u vidu najveću stranku čiji je osnivač Hašim Tači, koja nije bila toliko isključiva.

Zato su očekivanja da bi i u tom smislu moglo da dođe do promene kursa, što bi zapravo dovelo Beograd za pregovarački sto.

Potencijalnu Boltonovu posetu pomenuo je i srpski šef diplomatije Ivica Dačić, koji je rekao da će se ona možda dogoditi.

Sa druge strane, evidentno je da Amerika ne sedi skrštenih ruku, bez obzira na to što nije direktno uključena u dijalog Beograda i Prištine. Tamošnji zvaničnici, pa i sam predsednik SAD Donald Tramp, oglašavali su s, mnogi će reći možda i simtomatično puno, kada je reč o rešenju kosovskog čvora.

Džon Bolton je među prvima iz američke administracije govorio promenama granica. Nakon toga, nijedan zvaničnik SAD koji se oglašavao u vezi sa Kosovom nije bio isključiv kada je reč o rešenju, a vrhunac je bio pismo koje je Tramp uputio i srpskom i kosovskom predsedniku Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju o tome da očekuje da do kraja godine bude postignut pravno-obavezujući sporazum.

Američko uključivanje u čitav proces Priština svo vreme aktivno traži, ali su se SAD, bar formalno, držale po strani. Iako Boltonova poseta ne bi značila to, bio bi sasvim jasan znak da je Americi stalo da se problem reši, što pre.

Razlozi tome mogu biti razni, od toga da bi to značilo konačno rešenje jednog ozbiljnog problema na Balkanu, preko toga da bi ono značilo i veliki korak Srbije ka EU, do smanjenja ruskog uticaja u regionu a, neki smatraju, i otvaranje puta ka eventualnoj saradnji sa NATO.

"Žurba" je i u tom smislu što odsustvo normalizacije odnosa predstavlja prepreku Kosovu i Srbiji za "planiranje budućnosti", kako je to pojasnio izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson, dodavši da kosovsko pitanje treba da bude rešeno "sada, u narednih par meseci".

- Ne postoji neki veštački rok, ali hitno je. Svetska ekonomija se drastično menja, i ceo ovaj deo sveta, Balkan, Kosovo i Srbija će ostati u zapećku. Postoji istorijska šansa, postoje politički lideri koji imaju viziju da to urade i da razumeju koliko je to važno. Tu je i koordinisana podrška Evrope i Vašingtona, čak i kad postoje razlike, SAD i EU žele da budu od pomoći i da poguraju da se to okonča. Sad je momenat, jer svi ulaze u izborne procese, svi žele to da završe pre nego što se pažnja usmeri na izbore - rekao je Vilson za VOA, uz opasku da su kosovske takse na uvoz robe iz Srbije i BiH "sve mnogo poremetile" i da ih treba ukinuti.

O promeni kursa američke administracije dosta dugo govori i srpski šef diplomatije Ivica Dačić, koji je u nekoliko navrata isticao da je raniji američki stav da je Kosovo "gotova stvar" promenjen, i da su se ponovo uključili i to na viskom nivou u njegovo rešavanje.

Upravo se Dačić vrlo skoro u Vašingtonu sreo baš sa Boltonom, koji je tada istakao rešenost aktuelne administracije SAD da podrži što skoriji nastavak dijaloga između Beograda i Prištine.

Dačić je, inače, jutros pojasnio da je on inicirao sastanak sa Boltonom, koji mu je rekao da je za SAD problem Kosova, "odnosno trajno rešenje za pitanje Kosova visoko na listi za rešenje spoljnopolitičkih prioriteta“.