Izvor: Tanjug

Za prelazak cenzusa bi bio potreban ovaj broj glasova pod uslovom da je cenzus isti i za koalicije i za stranke pojedinačno, ocenio je direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić.
On je za današnji "Blic" rekao da je u ovom trenutku treško odrediti koliki bi broj glasova bio potreban za jedan mandat, pre svega zbog D"Ontovog sistema i broja glasova koji bi ostali ispod cenzusa, ali i zbog broja ljudi koji će izaći na izbore.
List podseća da je na parlamentarne izbore 2014. godine izašlo je 3.592375 glasača, odnosno 53,09 odsto, a izborni cenzus prešle su samo četiri liste, ne računajući manjine
Zbog velikog broja rasutih glasova, oko 700.000, za mandat je bilo potrebno oko 11.000 glasova.
S druge strane, navodi "Blic", na parlamentarnim izborima 2016. godine broj izašlih birača bio je 3.776.923, odnosno 56,07 odsto, a izborni cenzus je, ne računajući manjine, prešlo sedam izbornih lista.
Tada je broj rasutih glasova bio nešto viši od 120.000, pa je zbog toga, ali i nekih drugih faktora, za jedan mandat prosečno bilo potrebno oko 14.000 glasova.
Takvi podaci govore o tome da je u ovom trenutku jako teško predvideti koliko bi glasova bilo potrrebno za budući parlament, jer to zavisi od broja rasutih glasova, broja birača koji će izaći i pitanja da li cenzus ostaje pet ili će biti tri odsto.
Kada je reč o rejtingu stranaka, prema poslednjem istraživanju agencije Faktor plus sa početka ove godine, kada bi izbori bili održani u nedelju, Srpska napredna stranka osvojila bi 53,1 odsto podrške birača, Savez za Srbiju imao bi 10 odsto, Socijalistička partije Srbije 9,9, a cenzus bi prešla i koalicija PSG i Stranke moderne Srbije sa podrškom od 6,6 odsto.
SPAS Aleksandra Šapića trenutno je na 4,3 odsto podrške, a Srpska radikalna stranka na 3,2, navodi "Blic".