Izvor: Tanjug

Ceremoniji inauguracije predsednika Turske prisustvovaće oko 40 šefova stranih država i vlada, među kojima i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Posle polaganja zakletve u parlamentu, Erdogan će goste primiti u predsedničkoj palati, gde će dati prve izjave za javnost, i gde će takođe objaviti sastav svog kabineta. 
Erdoganovim stupanjem na dužnost na snagu stupa i novi politički sistem u Turskoj, usvojen nakon referenduma o ustavnim amandmanima, kojim se predsedniku daje puna izvršna vlast u zemlji. 
Erdogan je, kako je nedavno primetio i predsednik Vučić je, prilikom nedavne posete Ankari, najzaslužniji za "vrtoglavi uspon" saradnje Srbije i Turske. 
On je ukazao da je Turska najveća sila na Balkanu, što je odgovor onima koji se pitaju koliki je uticaj Ankare u pitanjima od značaja za Srbiju. 
Erdogan, sa svoje strane, ne krije da Srbiju doživljava kao najvažniju zemlju na Balkanu, sa kojom je trgovinska razmena u neprekidnom porastu, kao i investicije. 
Analitičari smatraju da je Beograd ključna tačka regiona Turskoj u ekonomskoj strategiji, a Sarajevo - u političkom smislu, ali se to klatno sve više, kažu, kreće ka Beogradu. 
Kako god, Erdoganova Turska utiče i na odnose u regionu, ublažavajući napetosti između prestonica Zapadnog Balkana i podstičući njihovo infrastrukturno povezivanje. 
"Specifična težina" Turske može se sagledati kroz podatak da ima oko 80 miliona stanovnika, površinu skoro kao Francuska i Britanija zajedno, i izuzetan geopoliotički položaj. 
Turska je članica NATO-a, kao i kandidat za EU, doduše višedecenijski... 
Sve su to razlozi što mnogi, pre svega na Zapadu, uz zamerke na široka ovlašćenja koja Erdogan sada ima, i na to što su izbori održani u uslovima vanrednog stanja, uvedenog posle neuspelog pokušaja državnog udara, nastoje da u tim kritikama ne odu predaleko.