Izvor: Tanjug

Tači je za Radio Sarajevo takođe rekao da Srbija ostaje ključni faktor potencijalne nestabilnosti i kriza u regionu.

Na pitanje Radio Sarajeva da li se priprema proglašenje autonomije severa Kosova i šta bi to značilo, Vlasi kaže da mu nije jasno kakva bi to autonomija bila za oko 30.000 Srba koji žive na severu, dok ih u drugim delovima Kosova živi oko 60.000, ali da se "nikakav postupak mimo Ustava Kosova neće dozvoliti".

"Bez naloga iz Beograda kosovski Srbi ništa ne rade. A Beograd ih huška, jer je u pitanju posezanje za tim delom Kosova zbog resursa 'Trepče', te za nas životno važnog vodoresursa, 'Gazivode', na granici prema Sandžaku", optužuje nekadašnji visoki jugoslovenski funkcioner.

Priština, kaže, neće dozvoliti ništa mimo ustava, a istovremeno, tvrdi Vlasi, "čini i činiće sve da i Srbi, kao i drugi građani, žive normalno i bezbedno".

"Ali, da se njima manipuliše kako bi oteli delove Kosova, to nećemo dopustiti. Za nas je svaki deo Kosova jednako važan i svim sredstvima ćemo braniti ustavni poredak i teritorijalnu celovitost Kosova", upozorava Vlasi.

Komentarišući poslednja dešavanja na relaciji Priština-Beograd i da li postoji strah od nasilnih scenarija, Vlasi je rekao da vlasti u Srbiji "neće dijalogom da rešavaju probleme sa susedima", oputužujući ih da su te problem sami stvorili i da su nastavljači politike Slobodana Miloševića.

"Iako znaju da je Kosovo definitivno nezavisno od Srbije, još od juna 1999. godine, oni insceniraju navodnu krizu u vezi Kosova. Na Kosovu i Albanci i Srbi, kao i svi drugi, žive normalno i u miru, niko nikoga ne ugrožava. Vučić ima unutrašnju potrebu da laže svoju javnost kako su Srbi na Kosovu ugroženi, a da bi mogao slati poruke kako će ih oni, eto, braniti", tvrdi Vlasi.

"Srbija predstavlja pretnju za stabilnost u regionu"

Za Vlasija Srbija i dalje ostaje ključni faktor potencijalne nestabilnosti i kriza u regionu, a kao razlog navodi, pre svega, to što je, kako kaže, Srbija "glavna uzdanica Rusije u regionu, a Rusija je permanentno faktor nestabilnosti u našem regionu zbog rivalstva sa Zapadom".

Prema njegovom mišljenju, Srbija predstavlja pretnju za stabilnost u regionu i zbog "njenih neskrivenih težnji za teritorijalnim proširenjem".

"Prema Kosovu takve težnje i ne krije, ali ne krije podršku ni prema onima u Republici Srpskoj, koji bi taj entitet da odcepe od BiH", kaže Vlasi i pominje i SPC koju vidi kao važan politički faktor u Srbiji, a koja "preko njenog čelnika Irineja, govori kako su Srbi u Crnoj Gori u položaju kao u vreme NDH".

Komentarišući izjave predsednika RS Milorada Dodika, Vlasi kaže da između Kosova i RS nema nikakve sličnosti i da "niko ne uzima za ozbiljno ono što Dodik govori".

Tvrdi da Kosovo "nikada, bez Jugoslavije, nije bilo na demokratski način deo Srbije", a da je po Ustavu SFRJ iz 1974. godine imalo status federalne jedinice, što je, kaže, bio ključni argument, po međunarodnom pravu, da Kosovo, kao i ostale federalne jedinice, proglasi državom, dok je RS "nastala kao projekat i ideja za krvavo rušenje Bosne putem zločina i genocida".

Ponavlja i da za Prištinu nema promene granica, niti razmene teritorija na Kosovu, jer je, kaže, pitanje granica na prostoru bivše SFRJ završeno.

Tek "kada Srbija i Kosovo budu međusobno priznate i normalizuju svoje odnose u postojećim granicama", mogu se, kaže Vlasi, dogovoriti o nekakvoj korekciji granica ili razmeni teritorija, što je, kaže, po međunarodnom pravu dopušteno, ali pod uslovom da se ne ošteti neka treća država.