Izvor: Tanjug

Francuzi su se borili za svoju otadžbinu i slobodu, doživeli su pakao koji niko ne može da zamisli, a njihova je patnja sagradila Francusku, rekao je Makron u obraćanju.

Podsetio je da se Evropa umalo samouništila u paklu koji je progutao vojnike, kojoj god vojsci da su pripadali.

Pobednici i pobeđeni su dugo bili u istoj žalosti, istakao je francuski predsednik i poručio da lekcija ne može biti "jedan narod protiv drugih" - ta pouka nas obavezuje da mislimo o budućosti i suštinskim stvarima.

Upozorio je da se danas javljaju "demoni iz prošlosti" spremni da ponovo seju haos i smrt, a istorija ponekad preti da će nastaviti svojim tragičnim tokovima.

"Moramo afirmisati odgovornost da deci prenesemo svet o kojima su prethodne generacije sanjale", poručio je Makron i naglasio da je mir vrhovna vrednost jer se zna koja je cena da se odbrani.

Naveo je da je u ratu poginulo 10 miliona vojnika, milioni civila, a milijardu projektila je ispaljeno samo na Francusku.

Makron je istakao značaj patriotizma Francuza koji su se borili 1914, a vrednosti patriotizma suprotstvio je - nacionalizmu.

"Francuska zna šta duguje svojim borcima i borcima iz celog sveta. Klanja se pred njihovom veličinom. Neka ova godišnjica bude dan kada se obnavlja večna odanost naših mrtvima", naglasio je Makron.

Zahvalio je prisutnim svetskim liderima "što su se danas okupili kao braća", ali je zaključio da ovaj skup ne treba da bude samo "skup jednog dana".

"Živeo mir, živele slobodne zemlje, živela Francuska", poručio je francuski predsednik na jraju svoj govora, nakon čega je položio venac i zapalio plamen kod Spomenika neznanom junaku.

Čitanje pisama vojnika iz Velikog rata

Ceremonija obeležavanja 100. godišnjice završetka Prvog svetskog rata počela je ispred Trijumfalne kapije čitanjem pisama vojnika koji su učestvovali u ratu.

Pisma koja su napisana pre sto godina čitalo je osam tinejdžera.

"Dragi moji roditelji, danas je bilo predivno. Dobili smo vesti o primirju jutros u 9.30. Imao sam 10 minuta da se pripremim za veliku paradu na trgu u Monsu... Ulice su bile prepune civila koji su skakali od sreće bacajući cveće... Trg i ulice bili su u najrazličitijim bojama", navodi se u pismu oficira britanske kraljevske konjičke artiljerije.

"Dragi moj Pjer, dok ti ovo pišem, ti tamo daleko u šumama Alzasa saznaješ neverovatne vesti! Ovde se čuje na sve strane. Bolesna sam od sreće, ne mogu da pišem... Ne mogu da ti opišem osećaj neverovatne radosti na ovaj prvi dan primirja", navela je Francuskinja Deniz Brije u pismu vereniku Pjeru Foru.

Centralnoj ceremoniji je prisustvalo više od 80 šefova država i vlada zemalja učesnica rata, ali i visoki predstavnici UN i evropskih institucija.

Među učesnicima, između ostalih su bili predsednici SAD i Rusije, Donald Tramp i Vladimir Putin.

Osim zemalja pobednica u Prvom svetskom ratu, obeležavanju su prisustvovali i predstavnici poraženih zemalja, poput Nemačke koju je predstavljala kancelarka Angela Merkel.

Srbiju je na ceremoniji predstavljao predsednik Aleksandar Vučić.

U okviru obeležavanja godišnjice, najavljeno je prvo zasedanje Pariskog mirovnog foruma.

Forum se uspostavlja na inicijativu francuskog predsednika, a kao odgovor na rastuće tenzije u svetu i opasnosti po međunarodnu saradnju.

"Solunski front je bio početak kraja rata"

Srbija je u ratu dala veliki doprinos, koji je bio zalog da se napravi Kraljevina SHS, a Beograd je postao nova prestonica, podsetio je Slobodan Đukić, profesor Vojne istorije na Vojnoj akademiji.

Prvi svetski rat je poznat kao rat u rovovima. Jedna od čuvenih bitaka vodila se u prvim mesecima rata 1914. na teritoriji Srbije u krugu od 200 kilometara, kada se očekivala kapitulacija srpske vojske.

Kolubarska bitka bila je jedna od tri manevarske bitke u Prvom svetskom ratu.

Miroslav Lazanski, vojno-politički komentator, ukazao je da je Solunski front i izbacivanje bugarske vojske početak kraja rata i da to priznaju nemački generali.

"Pariz će biti značajan i dobro je da smo mi tamo, jer mi smo pobednica Prvog svetskog rata, mi treba da budemo tamo, naša zastava treba da bude tamo", smatra Lazanski.

Veliki rat zvanično je završen potpisivanjem Versajskog ugovora 28. juna 1919. godine. Najznačanije odluke donela je "velika četvorka" – Vudro Vilson, Žorž Klemanso, Vitorio Orlando i Dejvid Lojd Džordž.

Procenjuje se da je mobilisano oko 60 miliona ljudi. Na ruševinama tri carstva nastao je novi svetski poredak.