Izvor: Politika

Postupak javne nabavke vakcine sproveo je Republički fond za zdravstveno osiguranje, a u Srbiju će stići 241.620 doza, piše Politika.
 
Kako ističe prim. dr Leposava Garotić Ilić, epidemiolog beogradskog Zavoda za javno zdravlje, ove nedelje će početi da se obavlja nadzor nad gripom, a podaci o tome biće objavljeni na sajtu Evropskog centra za kontrolu bolesti.
 
"Očekuje se da u ovom mesecu počne vakcinacija protiv gripa. Važno je da se vakcinišu osobe koje su pod najvećim rizikom da obole. To su svi stariji od šest meseci sa hroničnim bolestima pluća, bubrega, srca, metaboličkim poremećajima kao što je dijabetes i slično. Bitno je da vakcinu dobiju ljudi sa oslabljenim imunitetom i trudnice, koje tako štite i sebe i bebu. Bilo bi dobro ukoliko bi se vakcinisali i zaposleni u gerontološkim centrima i zdravstvenim ustanovama", dodaje dr Garotić Ilić.
 
Ni za jedan tip gripa ne može se reći da je najopasniji, jer koliko će teške simptome neko imati zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta, imuniteta i pratećih bolesti. Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović objašnjava da je još u februaru Svetska zdravstvena organizacija dala preporuku svim proizvođačima vakcina koja tri soja treba da budu uključena u vakcinu za narednu sezonu. Ukoliko se u vakcini nađu sojevi virusa koji kruže u tom trenutku, osoba je zaštićena 60 odsto, a ako dobije grip neće imati teške simptome već blažu kliničku sliku.
 
"Po broju umrlih grip je na prvom mestu među svim zaraznim bolestima u Evropi, jer od njega oboli više ljudi nego što je onih što pate od side, tuberkuloze i pneumokoka. Smrtnost je manja od jedne na 10.000 obolelih osoba. Svake sezone gripom se zarazi pet do 10 odsto ljudi i to onda kada nije epidemijska godina. Otprilike, beleži se da zarazu dobije od 350.000 do 700.000 ljudi, ali da infekcija prođe bez ispoljenih simptoma, dok oko 100.000 ljudi dobije pravi grip", pojašnjava dr Radovanović.
 
On dodaje da se u nekim ustanovama smatra radnom obavezom i etički nužnim pravilom da se i lekar vakciniše pre nego što krene sezona epidemije, jer bolestan lekar može da zarazi pacijente ili ne može ni da ih leči ako u tom periodu ode na bolovanje.
 
"Kod nas se mali broj ljudi vakciniše, a porudžbine vakcine se zasnivaju na iskustvu iz prethodne godine", dodaje dr Radovanović. Grip često napada decu i mlađe ljude, podseća prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, ali se oni najlakše i izbore sa virusom.
 
"Grip obično protutnji kroz organizam, a ako je reč o zdravoj osobi, onda se njen imuni sistem lako izbori sa virusom. Bolest može biti opasna kada naglo obori čoveka i kada tok oboljenja ne može da se predvidi. Najveći broj obolelih obično imamo u februaru, kada posle hladnog vremena dođu topli dani, jer se virusi tada lako razmnožavaju", kaže za Politiku dr Dimitrijević.