Izvor: RTS

To su ocene albanskih analitičara i političara, nakon što je kosovski predsednik Hašim Tači otvoreno, javnosti više puta saopštio da u konačnom raspletu dijaloga sa Beogradom, neće biti razmene teritorije, podele, ali da je moguća promena granice, kroz njenu korekciju.

"Korekcija granica nije izraz koji sam izmislio, ali mnoge države u svetu ga koriste kao instrument za prevazilaženje neprijateljstava, rešavanje problema i stvaranje dugoročnog mira. Ponavljam često u poslednje vreme: korekcija granica ne podrazumeva podelu ili razmenu teritorija. Korekcija granica neće dovesti do podele Kosova i to bi svakome bilo jasno", rekao je Tači u jednom od poslednih intervjua.

Analitičari su korekciju odmah povezali sa razmenom teritorija - prostor nastanjen Albancima u opštinama Preševo i Bujanovac, za sever Kosova - nastanjen isključivo Srbima. Takav ishod Albancima se ne dopada jer bi, kažu, Kosovo bilo okrnjeno, a definitivno bi ostalo bez strateški važnog veštačkog jezera Gazivode, istoimene hidroelektrane, severnih delova kombinata "Trepča", sa dva rudnika.

Od ove opcije ograđuju se predstavnici Albanaca iz opština juga centralne Srbije, koji su Hašimu Tačiju nedavno u Prištini preneli da njihov položaj, i rezultate referenduma iz 1992. godine o pripajanju Albancima na Kosovu, stavi na dnevni red dijaloga sa Beogradom.

"Niko u (‘Preševskoj‘) dolini ne može imati ambicije koje ugrožavaju državnost Kosova", rekao je predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi.

Nakon sastanka sa Tačijem, politički predstavnici sa juga Srbije otišli su kod Saljija Beriše, bivšeg albanskog premijera. I njemu su preneli da su protiv namere da se njihova pozicija koristi za razmenu teritorija sa Beogradom na Kosovu.

Beriša je potom upozorio Tačija da je "razmena teritorija dugogodišnji cilj vlasti u Beogradu, i pre proglašenja nezavisnosti Kosova i sada".

Tači mu je odgovorio da nema nameru da uvažava stavove i protivljenje nekoga ko je odavno otišao sa vlasti i ko je "pružao utočište Bin Ladenu, Arkanu - ubici kosovskih Albanaca".

"Ne treba mi savet onih koji su zatvarali legendarnog komandanta Adema Jašarija, kao i druge istaknute komandante poput Fehmija i Dževe Ladrovci, Zahira Pajazitija, a OVK obeležavali kao terorističku organizaciju", napisao je Tači.

U analitičkim krugovima u Albaniji kažu da verbalni rat Tačija i Beriše odslikava "zajedničko albansko licemerje" ističući, međutim, da je Kosovo čisto američka investicija i produkt, te da stavovi Tačija i Beriše neće imati veliki uticaj na budućnost Kosova.

Na Tačija su se verbalno obrušili i albanski analitičari iz Makedonije, ukazujući da je korekcija granica proces koji bi mogao da otvori druge probleme u regionu. Podstakla bi, prema njima, Albance u Makedoniji da teritorijalno odvoje prostor na kome žive, a šire, omogućila bi formiranje "Velike Albanije".

Tači se sa napadima suočava i u "svom dvorištu". Od opozicije stalno dobija pozive da treba da se povuče, a pogotovo nakon stava o korekciji granice. Opozicija neće zajedničku platformu sa vlastima o završnoj fazi dijaloga, sve dok je Tači predvodi prištinsku delegaciju.

Tači ima podršku institucionalnih lidera - premijera i predsednika Skupštine. I oni, u njegovom maniru poručuju - podela Kosova neće biti deo dijaloga, pod bilo kojim okolnostima.

"Kosovo ide na dijalog kako bi u finalu ovog procesa postiglo međunarodno obavezujući sporazum, koji će doneti priznanje Kosova, stolicu u UN i ubrzanje evroatlantskih integracija. Ovo je naš zajednički program sa SAD i EU. Kosovo neće biti podeljeno i ovo pitanje se neće razmatrati", napisao je Kadri Veselji, Tačijev naslednik na mestu predsednika Demokratske partije i aktuelni predsednik kosovskog parlamenta.