Izvor: Tanjug

Stišavanju epidemije doprineo je veći broj vakcinisane dece MMR vakcinom, ali i to što su đaci na raspustu, manje je dece u vrtićima, više se boravi na otvorenom prostoru.

Pomoćnica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević kaže da je tokom prošle godine obuhvat za prvu dozu MMR vakcinom, koja se daje od 12. do 15. meseca bio 85 odsto, a za drugu dozu koju deca primaju sa polaskom u školu više od 91 odsto.

Još nije urađen presek koliko je dece u Srbiji vakcinisano u prvih šest meseci, ali po potrošnji vakcina može se zaključiti da je mnogo više nego prethodnih godina.

"U prvoj polovini godine potrošeno je 22.000 doza više nego prošle godine i na osnovu toga indirektno procenjujemo da je došlo do povećanja obuhvata vakcinacijom", kaže Kisić Tepavčevićeva za Tanjug.

Pojašnjava da je značajno povećan broj vakcinisane dece koja su propustila vakcinaciju u prethodnom periodu. Dodaje da je važno da se takav trend nastavi i roditelji koji nisu vakcinisali svoju decu da to učine.

Od oktobra prošle godine do danas u Srbiji je registrovano 5.715 slučajeva malih boginja, dok je umrlo 15 ljudi.

Smanjenju obuhvata vakcinisane dece doprineo je i antivakcinalni lobi koji je aktivan u celom svetu i koji MMR vakcinu dovodi u vezu sa autizmom, što su demantovale brojne studije.

Broj vakcinisanih viši nego u istom peridu 2017.

Najmanji obuhvat vakcinacijom bio je Beogradu i tu se slika u prvih šest meseci ove godine značajno popravila.

Epidemiolog Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da je obuhvat vakcinacijom u prvoj polovini godine, prvom dozom vakcine bio 54 odsto i da je to mnogo više u odnosu na prethodne godine.

Kaže da je najviše problema ranije bilo sa prvom dozom MMR vakcine jer se roditelji plaše od autizma i čekaju da dete progovori i prohoda.

Obuhvat drugom dozom mnogo je veći i u prvih šest meseci vakcinisano je skoro 88 odsto mališana.

"Imali smo epidemiju sa velikim brojem obolelih i to je doprinelo da se narod osvesti i počeli da vakciniše decu", rekla je Begović Lazarevićeva.

Dodala je da vakcina ima dovoljno u svim domovima zdravlja, da je poželjno da obuhvat vakcinacijom bude 95 odsto kako bi se stvorio jak kolektivni imunitet.

"Virus morbila lako se širi. Čim krene hladno vreme ako se javi veći broj obolelih imaćemo ponovo epidemiju malih boginja. Možda ne u onom obimu kao prošle godine", rekla je Begović Lazarevićeva.

Epidemiolog Zoran Radovanović podseća da je sezonski vrh – najviše obolelih za male boginje kraj hladnog perioda, obično kraj marta.

"Male boginje se javljaju češće kada je hladno, jer su ljudi zbijeni u zatvorenom prostoru, lakše se virus prenosi sa osobe na osobu.

"Ključno je kakav će biti obuhvat vakcinacijom i da li će se poštovati da deca ne mogu da se upišub u vrtić i obdanište ukoliko nisu vakcinisana", zaključio je Radovanović.