Izvor: B92, Novosti

Slaba cirkulacija je mnogo veći problem od onoga na šta se stariji uobičajeno žale - hladne ruke i noge. Zbog slabog krvotoka javljaju se simptomi u raznim delovima tela, koji mogu imati i kobne posledice. Naime, slaba cirkulacija je odgovorna i za srčane i moždane udare, ali i amputacije ekstremiteta. 
Kad krv kroz organizam ne cirkuliše onako kako bi trebalo niti se organi snabdevaju sa dovoljno kiseonika i hranljivih materija, niti se organizam oslobađa od toksina u meri koja je neophodna da bi normalno funkcionisao. 
Loša cirkulacija je posledica stanja kardiovaskularnog sistema. Iako su i te bolesti delom nasledne, na zdravlje srca i krvnih sudova naročito utiču nezdrave životne navike - pušenje, odsustvo aktivnosti, neodgovarajuća ishrana. 
Stariji su dodatno podložni ovim problemima jer se često bore sa povišenim šećerom u krvi, a dijabetes loše deluje na cirkulaciju, oštećuje bubrege, oči i periferne krvne sudove... 

Obično se ljudi prvo žale na lošu cirkulaciju u nogama, a stručnjaci kažu da se taj problem razvija postepeno. Zato u najranijim fazama bolesti često ostanu neprimećeni. 
Stručnjaci za krvne sudove objašnjavaju da se prvo javljaju grčevi i težina u nogama. Ti simptomi se uglavnom povlače posle odmaranja, ali zakratko, do sledeće fizičke aktivnosti. 
U osnovi loše cirkulacije je ateroskleroza. To je proces koji se razvija na zidovima arterija, odnosno dolazi do njihovog zadebljavanja, stvaranjem naslaga odnosno plakova. Zbot toga arterije postaju slabije prohodne i krute. Pod uticajem faktora rizika - pušenja, fizičke neaktivnosti, gojaznosti, povećanih masnoća u krvi, taj proces, kažu lekari, sve ranije počinje i zahvata sve arterije, od najveće aorte do najmanjih kapilara. Tako "propadaju" mozak, srce, bubrezi, oči i periferni, ali i svi ostali krvni sudovi. 

Umanjite problem 

Lekari kažu da je, da bi se sačuvalo zdravlje krvnih sudova, ali i drugi organi, neophodno da krvni sudovi budu elastični. To se najbolje postiže zdravim načinom života. Starijim osobama, kod kojih je ateroskleroza najizraženija preporučuje se obvezna svakodnevna fizička aktivnost i pažljivo osmišljena ishrana bogata nezasićenim mastima... 

1. Šetajte 

Jedan od načina da poboljšate cirkulaciju u nogama je da idete u kratke šetnje, najbolje ujutru. Odredite rutu, šetajte bez naprezanja, i postepeno povećavajte dužinu dnevne trase. Ako ovu aktivnost uvodite odmah, pazite kad je poledica. 
2. Masirajte noge 

Masaža je odličan način za poboljšanje cirkulacije u stopalima. Maseri, recimo imaju posebne tehnike za masažu stopala, ali ako ne možete da priuštite profesionalnu masažu, snađite se sami. Ako vam je teško da sami masirate stopala, uzmite nešto vretenasto, može i mala oklagija, stavite je na pod, namestite pod sredinu tabana i onda pomeranjem nogu uz blago pritiskanje "šetajte" oklagiju ka prstima, pa ka peti. Lakše vam je ako to prvo radite jednom, pa drugom nogom. Može da pomogne i naizmenično tuširanje nogu hladnijom i toplom vodom. 

3. Kružni pokreti 

Ovo je laka vežba koju možete da uradite i dok u fotelji gledate TV. Ispružite nogu i okrećite svako stopalo u smeru kazaljke na satu deset puta. To će povećati fleksibilnost i dotok krvi u noge. Odmah ćete osetiti poboljšanje cirkulacije i fleksibilnosti nogu. 

Hrana koja zagreva 

Za dobru cirkulaciju važno je da pijete dovoljno vode, litar i po do dva dnevno, ali i neka hrana će vam pomoći da krv prostruji. Recimo, ljute papričice, ren, đumbir... Takođe, koristan je unos vitamina C i E.