Izvor: B92

Špar je jedan od najvećih svetskih prehrambenih trgovinskih lanaca sa skoro 16.000 objekata u 34 zemlje. Najveći je lanac supermarketa u Austriji, gde mu je i sedište, sa više hiljadu objekata, više od 500 ima u Italiji i oko 280 u Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj i od ove godine novih 100 Hrvatskoj. Ima više od 30.000 zaposlenih.

Kompanija je osnovana 2007. godine.

"Da. Špar ima planove za Srbiju“, rekao nam je Brantuša na marginama CEE Property Foruma u Beču.

Prema njegovim rečima, Špar će nakon stabilizacije tržišta u Hrvatskoj, gde sada intezivno rade, preći na tržište Srbije.

"Jedino sada prvo moramo da završimo Hrvatsku. Takav je plan, i kada se stabilizuje tržište u toj zemlji, naš sledeći korak je pogledati šta se radi u Srbiji“, kaže Brantuša.

Prema njegovim rečima, za sada kompanija nema vremensku odrednicu, ali ističe da su predstavnici kompanije, a i on lično, s vremena na vreme u Beogradu i Srbiji i da se upoznaju sa tržištem. Kako kaže, "planovi će sigurno biti poznati u doglednoj budućnosti“.

Na pitanje da li bi to bila akvizicija, Brantuša kaže da će takođe sam način ulaska Špara u Srbiju zavisiti od trenutne situacije na tržištu.

Agrokor je svojom aferom uzdrmao regon, posebno trgvinski sektor i Brantuša potvrđuje da je i te kako Agrokor uticao na njih, ali i da u svemu vide šansu.

"Apsolutno utiče. Mogu da kažem da je u ovoj situaciji Špar preuzeo inciijativu jer je situacija baš prava za to. S jedne strane akvizicijom trgovina Bille dobili smo 20 drugih trgovina. Tako da je Špar za ove dve godine iz deset trgovina narastao na 100. A s druge strane, kao neko ko posluje u oblasti nekretnina, ritejl i ril estejt tražimo priliku da možda to iskoristimo za naše dobro“, priča Brantuša.

Objašnjavajuči da li u regionu ima mesta za velike igrače, poput Lidla koji bi do kraja godine trebalo da otvori svoje prve prodavnice i u Srbiji, i šta to znači pre svega za potrošače, kaže:

"Ima mesta. Poznajem situaciju iz Slovenije gde sam bio 25 godina, ista situacija je bila tamo. Počeli su jedan za drugim da dolaze veliki trgovinski lanci, mesta ima, ali upravo zbog same konkurencije poenta je biti bolji prema kupcu“.

Da li to onda znači da veliki lanci donose i niže cene?

"Da, niže cene, bolja usluga, bolji odnos prema kupcu. Ekonomska racionalizacija samog ritejla. I to je u Sloveniji na primer, doneo Lidl i drugi i to se dalje odražava prema Hvatskoj, a verovatno će se to tako odraziti i na tržite Srbije“, kaže za B92 Brantuša.