Izvor: Tanjug

Skat je istakao da dokumenta na izložbi otkrivaju veliko poštovanje i divljenje koje su Amerikanci osećali prema srpskom narodu i oslikavaju iskrenu naklonost između dva naroda.

Kako je naveo, prijateljstvo i poštovanje, očigledniji pre više od jednog veka, i danas su jako važni i predstavljaju rezultat bogatstva veza između običnih ljudi naša dva naroda.

"Moji zemljaci su prepoznali ljubav Srba prema slobodi i nezavisnosti, njihovoj herojskoj brobi u Prvom svetskom ratu i zato ej toliko Amerikanaca prihvatilo borbu Srba kao svaoju", rekao je Skot.

I danas, poručio je, Amerika u potpunosti podržava prioritete Srbije, njene napore da se održe mir i stabilnost u regionu, zajedničku potrebu za pravdom i dostojanstvom, podsticaj za reforme i evropske integracije, kako bi se osetila vladavina prava i ljudske slobode koje predstavljaju srž uspešne i dinamične ekonomije i demokratije.

Izrazio je zahvanost Arhivu Srbije na zajedničkom obeležavanju srpsko-američkog prijateljstva izložbom, i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću što prisustvom na izložbi zajedno proslavljaju 100 godina od trenutka koji predstavlja temelj prijateljstva dva naroda.

Podsetio je da je predsednik SAD Vudrou Vilson naredio da se 28. jula 1918.srpska zastava vijori nad Belom kućom povodom Srpskog dana, što je bio prvi put da se zastava neke druge zemlje zavijorila nad kućom američkog predsenika.

Zahvaljujući bliskom prijateljstvu Vilsona i Pupina američki predsednik je dobro razumeo sa čime se srpski narod suočavao tokom teških godina rata i želeo je da im oda počast i njihovoj posvećenosti borbi za slobodu i nezavisnosti.

Skot je istakao da je Mihajlo Pupin doprineo takvom odnosu, ali da nije bio jedini, niti 1918. godina bila jedinstvena po tom pitanju. On je kazao da su Srbi obogatili američku, ali i druge kulture, u gotovo svim sferama - naučnici, pronalazači, umetnici, sportisti,...