Nekoliko stotina dece se vodi kao nestalo svake godine u Srbiji, međutim ono što je dobra vest u toj lošoj informaciji, je da više od 90 procenata su prijave  bežanja od kuće kao kratkotrajne akcije, kaže Željka Burgund, rukovodilac Dečije linije. Ona  dodaje da je svako bežanje dece od kuće jedna visoko rizična situacija. U zavisnosti od toga šta je konkretan uzrok ili šta je razlog poziva deteta, u tom smeru se odvija i savetodavni razgovor. Cilj je da se dete što pre vrati kući i usmerava se na neku osobu od poverenja. Ova tema treba da se uvrsti u vaspitno obrazovni rad. Deca beže od kuće, pre svega, da bi poslala neku poruku. Savet roditeljima je da osluškuju svoje dete, kaže Željka Burgund.

Katarina Ivanović iz NVO Astra naglašava da nestanci dece kod nas nisu otmice . Često se dešavaju roditeljske otmice kod neregulisanih starateljstva i odlasci od kuće u tinejdžerskim godinama. Taj trend je primećen i na nivou Evrope, kaže Ivanović. Razlozi su različiti, loše ocene, nesuglasice sa roditeljima, buran pubertet, a često se dešava da deca odlaze iz domova hraniteljskih porodica.

Jedno od rešenja bi bio ‘’čajld alert’’, sistem koji postoji u 12 evropskih zemalja i koji se pokreće kada postoji realna procena da je dete u opasnosti.