49. Izdanje šabačkog maratona Jarak – Šabac i nova pravila bacila su senku na jednu od najprestižnijih sportskih manifestacija u ovom gradu. Mnoge Šapčane zatekla je vest da staza duga 19 kilometara od sremskog sela Jarak do Šapca neće biti plivana. Tradicija koja je krvavo građena skoro pet decenija je naprosto prekinuta, a od maratona je ostalo samo ime u znak sećanje na Krvavi marš.

Vojislav Mijić doskorašnji  direktor ovog maratona kaže da pola plivača nije ni isplivalo.

– Oni su organizovali plivanje između dve bove. Jedna je bila kod Jugopetrola, a druga kod Silosa i tako su četiri kruga uzvodno i nizvodno napravili. Pola plivača nije ni isplivalo. Sve su bili domaći plivači, nijednog stranca nisu imali. Nažalost, ni nagrade nisu podeljene kako treba. Tek su ovih dana, nakon insistiranja, dobili nagrade, a na takmičenju ni čašu vode nisu dobili – kaže MIjić.

Organizacija je bila poverena nekom privatnom savezu iz Bačke Topole, što je još skandaloznije, pored grada Šapca.

-Kao da Šabac nije bio u stanju da organizuje sa Sremskom Mitrovicom, mesnom zajednicom Jarak i Turističkom organizacijom Šabac. Kao da smo mi nesposobni!? Mi smo sposobni, ali da nađemo fantomsko udruženje i da pod sumnjivim okolnostima to uradimo uz finansijku malverzaciju – kaže dr Slobodan Popović član Gradskog odbora SNS Šabac.

Našoj redakciji stiglo je saopštenje za javnost iz TOŠ-a u kojem se između ostalog kaže da je ovakava odluka doneta zbog male zainteresovanosti  plivača, te i da Turstička organizacija Šapca ne raspolaže kapacitetima za organizaciju sportskog  dela manifestacije, što je i uslovilo angažovanje Saveza za daljinkso -maratonsko plivanje iz Bačke Topole.

Svi koji su ovog avgusta došli na plažu Stari grad da po starom doborom  običaju, gromoglasnim aplauzima, pozdrave pobednika Međunarodnog plivačkog maratona Jarak-Šabac, štedeli su dlanove, a kompleks  napustiil u neverici, jer su prisustvovali  kako tvrde naši sagovornici nižerazrednoj sportskoj  priredbi.  
Opravdanja nema, kažu razočarano Šapačni koji se ne mire sa činjenicom da je neko imao smelosti da obriše  sećanje na strahovit događaj iz septembra 1941. godine.
Da je politika još jedno umešala prste  pokazuje ukidanje još jednog simbola grada kraj reke Save. U ovom slučaju, u slobodarskom gradu kako to vole da kažu ovdašnji čelnici, istorija  gubi na značaju, a samim tim, nažalost  i dati životi za istu tu slobodu, sa čime se slažu šabački naprednjaci ali i mnogi sugrađani.