Čak i najkonzervativniji potrošači neće odbiti neki vid automatizacije uređaja koje svakodnevno koriste, ali ih trenutna situacija sa promovisanjem "pametnih stvari" može zbuniti i pokolebati. Terminilogija može zbuniti i deo korisnika koji spremno dočekuje i prihvata novitete. Proizvođači u marketinške svrhe koriste atraktivne oznake od kojih većina nije ni standardizovana. Tako se televizori proglašavaju "pametnim" - Smart TV već nakon dodavanja internet konekcije ili ugradnje operativnog sistema koga je teško prilagoditi (poput Linux OS-a na tošibinim TV-ima). Jedan od primera nedovoljno jasnih pojmova su sijalice i prekidači sa podrškom za konektovanje na kućne rutere, koji se negde nazivaju "Wi-Fi", a negde "Smart".

Najkraće rečeno - da bi se neki uređaj mogao nazvali "pametnim", mora da poseduje internet konekciju i mogućnost programiranja - automatizacije.

Dovođenje internet konekcije do uređaja koji se koriste u domaćinstvima (prekidači, sijalice, bojleri, grejalice, frižideri...) omogućava uvid u trenutno stanje i kontrolu sa bilo koje lokacije van kuće. To je značajna mogućnost kojom se može uštedeti energija, a jednostavan primer je uključivanje grejalice sa daljine, pre dolaska u kuću.

Ukoliko se komandama sa daljine doda izvršavanje zadataka po nekoj zadatoj logici, rezultat može biti uređaj koji se može nazvati "pametnim".

Jedna marketinški atraktivna karakteristika, koja sama po sebi ne meri pamet uređaja, ali koja u saradnji sa internet povezivošću i automatizacijom utiče na celokupni utisak je komanda glasom. Nekoliko servisa (Alexa, Google Assistant...) omogućavaju prijavljenim uređajima da poslušaju komandu.

Postavlja se pitanje zašto ovakvim uređajima dati prednost nad već dostupnim "običnim" uređajima poput LED reflektora sa senzorima ili utičnicama sa vremenskim programatorom. Odgovor je jednostavan - zbog mogućnosti integracije u kućni sistem koji onda dobija naziv pametna kuća - Smart Home.

Centralni sistem u pametnoj kući podatke o trenutnom stanju i promenama dobija od senzora. Senzori pokreta i temperature beleže stanje u sobama, dok će senzor vlažnosti na krovu ili terasi obezbediti informaciju o kiši. Magnetni prekidač na vratima će zabeležiti ulazak, a na prozoru očitati da li je otvoren ili zatvoren. Senzor detekcije dima ima značajnu bezbedonosnu ulogu, kao i nadzorne kamere, koje se takođe mogu integrisati u sistem pametne kuće.

Na osnovu očitanih podataka ili unapred zadatih pravila, sistem kontroliše uređaje kojima je omogućeno upravljanje. Proizvođači u novije modele kućnih uređaja ugrađuju mogućnost povezivanja i kontrole, dok se neki stariji mogu "opametiti". Wi-Fi prekidač je moguće dodati na kotao ili grejalicu (pri čemu treba voditi računa o jačini struje koju prekidač može da podnese) ali je neke stvari poput frižidera i veš mašine jako teško nadograditi.

Problemi prilikom "opamećivanja" kuće

Prilikom nabavke prekidača i senzora treba imati u vidu da se pre uvođenja Wi-Fi interfejsa za konekciju koristila 433MHz veza, pa je za takve uređaje potrebno nabaviti “most” (bridž) uređaj koji će ih povezati na kućni ruter.

Sastavni deo pametne kuće je centralna jedinica, odnosno mali računar na kome je instaliran odgovarajući softver. Stanje u ovom segmentu je daleko od standardizovanog, pa su na raspolaganju različite platforme poput Home Assistant-a ili openHAB-a. Postavljanje takve platforme može biti komplikovano, pa jednostavnije rešenje mogu ponuditi aplikacije samih proizvođača uređaja. Ove aplikacije (poput eWeLink-a) koriste svoj onlajn server, a glavna mana im je podrška za uređaje određenih brendova, što može suziti izbor prilikom nabavke.

Bez obzira koji se način koristi u integraciji pametnih uređaja, napredno korišćenje u kombinovanju i automatizaciji različitih uređaja zahteva dosta podešavanja i eksperimentisanja.

Jovan Mirović
wifi-soho.blogspot.com