Izvor: RTS

Predsedavajuća EU, Austrija, prvobitno je nameravala da kao znak dobre volje prema Srbiji i u oktobru organizuje međuvladinu konferenciju, na kojoj bi bilo otvoreno poglavlje 9 – o finansijskim uslugama. Od toga se, ipak, odustalo jer je više zemalja članica tražilo da se prethodno upozna sa izveštajem o vladavini prava, navode izvori.

Ovaj izveštaj, koji dva puta godišnje podnosi Evropska komisija, poslužiće kao osnova zemljama članicama za političku procenu o broju poglavlja koja će biti otvorena u decembru.

Trenutno je pet poglavlja u proceduri u radnim telima Evropskog saveta, a Beograd očekuje da će pre kraja godine biti otvorena bar tri: poglavlje 17 – o ekonomskoj i monetarnoj politici, 18 – o statistci i poglavlje 9 – o finansijskim uslugama.

Neka od ovih poglavlja će svakako biti otvorena u decembru, ali evropske integracije Srbije i Balkana do sada nisu doživele onakav zamah kakav se očekivao kada je objavljena Strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan, sa 2025. godinom kao okvirnom perspektivom za članstvo, ocenjuju poznavaoci procesa u Briselu.

Poslanik Evropskog parlamenta Eduard Kukan kaže da je isticanje 2025. kao okvirnog datuma za članstvo zamišljeno kao podsticaj Srbiji i drugima na Balkanu.

"Godinu kasnije, utisak je da ova ideja već pomalo bledi i zato bi svi trebalo da budu mnogo aktivniji kako bi to zaista učinili realističnim datumom", kaže Kukan.

Zemlje članice nisu promenile stav o tempu proširenja EU nakon objavljivanja strategije za Zapadni Balkan, a neke čak stavljaju i dodatne kočnice, odnosno dodatno su oprezne zbog izbora za Evropski parlament sledećeg maja, strahujući da bi svaki novi, pa i najmanji korak u proširenju mogle da iskoriste antievropske snage u svojoj kampanji.

S druge strane, ni Srbija za sada nije bitno promenila tempo reformi kako bi pokazala da želi da iskoristi priliku i uskoči u voz za članstvo oko 2025. godine, navode evropski izvori u Briselu.

Rokovi suviše ambiciozno postavljeni?

Da bi se članstvo dogodilo oko 2025. godine, Srbija bi do 2023. trebalo da otvori i zatvori svih 35 poglavlja. Sadašnjim tempom od dva poglavlja za vreme jednog predsedavanja EU, odnosno četiri nova poglavlja godišnje, biće potrebno još pet godina samo za otvaranje svih preostalih poglavlja.

Pritom su do sada otvorena samo "lakša" poglavlja, za koja EU uglavnom nije postavljala merila za otvaranje, navode izvori upućeni u proces pregovora.

Jedan od problema je i akcioni plan za poglavlja 23 i 24, sa suviše ambiciozno postavljenim rokovima za sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava, zbog čega je Evropska komisija često u situaciji da konstatuje kako se Srbija ne drži rokova koje je sama postavila.

"Svako takvo kašnjenje pruža dodatni izgovor skeptičnim državama članicama za sporije otvaranje novih poglavlja", ocenjuju diplomate u Briselu.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Makalister kaže da u mnogim političkim oblastima ima mesta za napredak, pre svega u oblasti vladavine prava, borbi protiv korupcije, kriminala i slobode medija, ali da je Vlada Srbije svesna da je pristupanje EU vrlo težak i zahtevan posao.

"Uveren sam da je Vlada spremna da nastavi taj posao kako bi Srbija u nekom trenutku mogla da se pridruži EU", ističe Makalister.

Decembar ove godine biće novi test za učinak u reformama Srbije, ali i za političku volju država članica EU za napredak u proširenju ka Balkanu.

Spremnost EU da prima nove članove, stanje vladavina prava u Srbiji i rešavanje odnosa sa Prištinom biće odlučujući faktori u tom procesu.