Izvor: FoNet, AP

Za rezoluciju je glasalo 189 članica Generalne skupštine, a protiv su bile samo Sjedinjene Države i Izrael, dok Moldavija i Ukrajina nisu glasale, preneo je AP.

Amerikanci su nešto bolje prošli prilikom glasanja o njihovim amandmanima, jer ih je, pored Izraela, podržala i Ukrajina, ali je 114 država glasalo protiv, uz 65 uzdržanih.

Iako rezolucije Generalne skupštine nisu obavezujuće, ishodom glasanja je poslata jasna poruka šta svet misli o sankcijama koje Amerika i dalje nameće Kubi.

Vašington je sankcije Kubi uveo 1960. godine, nakon revolucije koju je predvodio Fidel Kastro, a dve godine kasnije one su dodatno pooštrene.

Obrazlažći rezoluciju, ministar inostranih poslova Kube Bruno Rodrigez je rekao da američke sankcije predstavljaju sistematsko kršenje ljudskih prava Kubanaca.

"Američka vlada nema ni trunku moralnog autoriteta da kritikuje Kubu, ili bilo koga drugog, zbog kršenje ljudskih prava", rekao je Rodrigez.

On je vlade SAD optužio za zločine protiv čovečnosti i pritom naveo bacanje atomskih bombi na Japan, vođenje ratova koji su prouzokovali smrt miliona ljudi, većinom nevinih, i "nezkonite egzekucije, kidnapovanja i torture".

Američka ambasadorka u UN Niki Hejli je pre glasanja rekla da je razlog za nastavak embarga i sada i ranije "činjenica da na Kubi nema slobode i da u toj državi svom narodu negiraju osnovna ljudska prava".

"Iskoristite svoj megafon i pošaljite moralnu poruku kubanskoj diktaturi", kazala je Hejli.

Vašingtonu to, ipak, nije pomoglo da dobije glasove, čak ni od svojih zapadnih saveznika.

Nakon glasanje, Hejli je zaključila da "danas ovde nema pobednika, samo gubitnika", jer su Ujedinjene nacije, prema njenom mišljenju, "propustile priliku da progovore u zaštitu ljudskih prava".

"Ujedinjene nacije i većina država sveta još jednom su izneverili Kubance, ali oni danas nisu sami, jer će američki narod biti uz njih sve dok ne povrate prava koja je Bog svima dao", poručila je Hejli.