Izvor: Blic

Iako će banke biti u obavezi da svima izdaju "dinakarticu", na klijentu je da li će da je koristi za plaćanja ili ne. Ona će se voditi kao osnovna kartica, dok će dopunske biti "visa" i "masterkard" i njih će banka isključivo na zahtev klijenta da odobrava. Najveću korist od masovnije upotrebe "dine" imaće trgovci, i to mali koji su izbegavali da prihvataju kartice zbog visokih troškova.

Upotreba "dine" moguća je van granica Srbije na mrežama Discover, DinerSClub International i Puls. U toku je realizacija saradnje Narodne banke Srbije sa najvećim kartičnim sistemom na svetu China Union Pay, a što će građanima omogućiti da koriste karticu masovnije u inostranstvu. Ovaj sistem sastoji se od preko 41 milion trgovačkih lokacija (10 miliona onlajn trgovaca) i 2,1 milion bankomata u 160 država širom sveta. Inače, od svih plaćanja koja se obavljaju karticama čak 97 odsto je ona koja su u Srbiji, a tri odsto u inostranstvu.

Domaćom platnom kartica može da se koristi za plaćanje u zemlji i inostranstvu, zatim uza onlajn plaćanja u Srbiji i na portalu E-uprave. Takođe, sa njom je moguće plaćanje poreza i drugih obaveza prema državi bez provizije, a u pojedinim trgovinama "dinom" je moguća kupovina na rate bez kamate, a što je sada masovniji slučaj sa "masterkardom" i "visom".

Samo tri odsto plaćanja karticom u inostranstvu

U Srbiji čak 97 odsto ukupnih transakcija karticama obavlja se za plaćanja u zemlji, dok samo tri odsto u inostranstvu. Međutim za čak 87 odsto tih transakcija celokupna obrada obavlja se u platnim sistemima van naše države, a da naše nadležne institucije nemaju nikakav nadzor u njihov rad. To će se promeniti stupanjem na snagu Zakona o međubankarskim naknadama, kojim će se smanjiti međubankarske naknade, masovnije korišćenje domaće "dina" kartice, za koju se obrada, notiranje i poravnjanje svih transakcija obavlja u platnom sistemu u zemlji.

Debitne kartice najviše za kupovinu hrane, goriva i odeće

Prema rezultatima najnovijeg godišnjem Masterindeks istraživanja, debitna kartica je nezaobilazna u novčaniku 95 procenata korisnika kartica u Srbiji. Gotovo polovina ispitanika poseduje kreditnu karticu, dok 11 procenata njih poseduje pripejd karticu. U poređenju sa prošlom godinom, broj ljudi koji koriste kartice makar jednom nedeljno porastao je sa 76 odsto na 83 odsto. Masterindeks pokazuje da se debitne kartice najčešće koriste za kupovinu hrane (74 odsto), goriva (35 odsto) i odeće (33 odsto), dok se kreditni proizvodi, koji su praktičan način da se dođe do dodatnih sredstava ili osigura plaćanje na rate, najčešće koriste za kupovinu nameštaja i bele tehnike (62 odsto), odeće (52 odsto) i hrane (32 odsto). Još jedan dobar indikator bezgotovinskog razvoja je činjenica da se upotreba kartica na bankomatima dodatno smanjila: za šest odsto za debitne, a 13 odsto za kreditne kartice.