Izvor: Tanjug

"Neće biti izmenjen zakon, biće donet novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti, nisu toliko suštinski velike promene, koliko su brojčano velike", rekao je Marinović u Privrednoj komori Srbije, na konferenciji  posvećenoj zaštiti podataka o ličnosti.

On je naveo da je radna grupa, u čijem radu kancelarija poverenika učestvuje, već prošla veliki deo nacrta.

"Predložili smo po nekoliko članova koji se tiču obrade podataka putem video nadzora, obrade biomedicinskih podataka, za obradu biometrijskih podataka, za obradu podataka upotrebom veštačke inteligencije", naveo je Marinović.

Kako je istakao radna grupa sada razmišlja o pitanjima koje je zakonodavac imao na umu kada je 2018. godine donet aktuelni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, kao ni 2016. godine, kada je doneta evropska opšta uredba na kojoj se ovaj zakon zasniva.

"Mi pokušavamo da idemo u korak sa vremenom i ono što ćemo uraditi, to je da izdvojimo dva vida obrade podataka o ličnosti: klasičan vid obrade podataka koju vrši svaki rukovalac u Srbiji, od obrade podataka koju vrše nadležni organi u posebne svrhe, a to je policija, službe bezbednosti, tužilaštvo, vlast, sud, kada gone učinioce krivičnih dela, rade na otkrivanju krivičnih dela, izvršenju krivičnih sankcija i slično", precizirao je Marinović.

On je rekao da, iako je aktuelni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti zasnovan na evropskoj Opštoj uredbi o zaštiti podataka (GDPR), ono što se razlikuje u odnosu na zemlje EU jesu predviđene sankcije.

"Ono što nismo prepisali, to je visina kazni. I onda vi možete svaki dan čuti da je neki regulatorni organ u Francuskoj, Irskoj, izrekao Meti, Iksu, TikToku, kaznu od 500, 800 milijardi evra, a nama, maksimalna kazna za rukovaoca koji ima svojstvo pravnog lica je ona maksimalna kazna koja je propisana zakonom o prekršajima - a to je 2 miliona dinara", rekao je Marinović.

Novina koju poverenik želi da implementira jeste, kako je objasnio, to što bi se narušavanje odredbi zakona, koje se sada vode kao prekršaji, sankcionisalo administrativnim kaznama.

"Kolege iz BiH, koji su tek prošle godine doneli zakon usklađen s evropskim propisima, na bazi našeg iskustva propisali su kazne kao administrativne ili upravne kazne, ne kao prekršaj. Tako da je kod njih maksimalna kazna četiri miliona konvertibilnih maraka, odnosno oko dva miliona evra", naveo je Marinović.

On je dodao da je kod ove promene namera da se omogući efektivnija kontrola rada velikih onlajn platformi kao što su Meta i Iks, koje masovno obrađuju podatke o ličnosti građana.

Marinović je istakao da je tokom prethodnih godina najviše pritužbi građana stizalo u vezi sa privatnim video nadzorom, i naglasio da je ovo jedna od oblasti na čijoj će regulaciji raditi tokom 2026. godine.

"Dešava se da ljudi prijave komšiju da snima njihovo dvorište, njihovu stazu, da su kamere ugrađene u liftove stambenih zgrada na nezakonit način, da se video nadzor koristi za kontrolu rada zaposlenih i u svrhe vođenja disciplinskih postupaka, što naravno, ne sme da bude svrha", rekao je on.

Marinović je istakao i to da je cilj i da se pomoću novih zakonskih uredbi unapredi neravnopravni položaj Srbije u odnosu na EU kada je reč o razmeni podataka o ličnosti, što je jedan od ciljeva Vladine Nacionalne strategije zaštite podataka o ličnosti do 2030. godine.

Dodao je i da je zaštita podataka o ličnosti globalni problem koji zaslužuje globalni odgovor.

"Započeli smo ono što je neophodno u današnjem trenutku, to je saradnja organa koji se bave zaštitom podataka o ličnosti celog sveta. Prošle nedelje smo pisali na preko 130 adresa organa koji se bave zaštitom podataka o ličnosti, bukvalno širom sveta, sa idejom da se osnuje, na našu inicijativu, e-asocijacija organa koji se bave zaštitom podataka, koja bi služila kao platforma za razmenu iskustava, praksi, iznošenje problema i pokušaje iznalaženja načina za rešavanje problema", rekao je Marinović.

On naveo da su neki pozitivni odgovori već pristigli, ali i da su preduzeti koraci za organizovaniju zaštitu podataka o ličnosti na regionalnom nivou.

"To smo naravno uradili i na regionalnom nivou, konkretnijim povodom, kada su promenjene politike privatnosti pojedinih najpoznatijih multinacionalnih kompanija, koje spadaju u grupu tih takozvanih 'big tech' kompanija, i kada su obavestili praktično sve korisnike na svetu da će promeniti svoju politiku privatnosti, da će podatke koje će ne samo u budućnosti skupiti, nego i one koje su u prethodnih godina skupili o nama koristiti za razvoj i trening veštačke inteligencije", precizirao je Marinović.

Dodao je da su deo ove zajedničke regionalne reakcije, na inicijativu srpske strane, bile sve zemlje bivše Jugoslavije koje nisu članice EU i u Evropskom odboru zaštite podataka o ličnosti imaju status posmatrača.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Marsel Peško ocenio je saradnju OEBS-a sa službom poverenika kao odličnu i istakao da je to jedan od prioriteta misije u Srbiji.

"Naša višegodišnja saradnja igrala je važnu ulogu u unapređenju standarda zaštite podataka o ličnosti u Srbiji i regionu - i sa pravne strane, i sa strane razvoja ljudskih kapaciteta", rekao je Peško i dodao da pravo na privatnost nije privilegija, već nešto što moramo da zahtevamo i branimo.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva istakla je da je pitanje zaštite podataka o ličnosti već dugo centralno pitanje evropske Digitalne Agende, i da je zaštita ovih prava referentna tačka za odgovornu vladavinu u digitalnoj sferi i pohvalila napredak Srbije u ovom domenu, ali i istakla da je dalje usklađivanje zakonodavstva u različitim sektorima sa načelima definisanim u evropskom GDPR-u i domaćem zakonu važno kako bi se obezbedila njihova konzistentna primena.

Na konferenciji je bio predstavljeno 11. izdanje publikacije "Zaštita podataka o ličnosti: Stavovi, mišljenja i praksa Poverenika", a tokom panela govorili su i zamenica Poverenika Sanja Unković i savetnik Poverenika Miroslav Panić.

Poverenik je priznanja za poseban doprinos zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji dodelio predstavnicima OEBS-a, Kancelarije Ujedinjenih Nacija za projektne usluge (UNOPS), Pravnog fakultetu u Beogradu i Uprave za zajedničke poslove republičkih organa Republike Srbije.