Izvor: FoNet

Lokalne registre će formirati Valjevo, Osečina, Novi Sad, Кragujevac, Subotica, Vrbas, Nova Varoš, Prijepolje, Кladovo, Bor, Vranje, Leskovac, Pirot, Niš, i Čačak, koristeći već postojeći informacioni sistem na kome je zasnovan Nacionalni registar izvora zagađivanja.

Najavili su da će podaci o lokalnim izvorima zagađivanja biće dostupni i široj javnosti na jednom mestu, u okviru Nacionalnog registra izvora zagađivanja Agencije, u digitalnom i mašinski čitljivom formatu.

"To će omogućiti privatnom, civilnom i akademskom sektoru, ali i medijima i građanima da se na jednostavan način informišu i kreiraju proizvode zasnovane na otvorenim podacima", ocenjuje se u saopštenju.

Pomoćnica direktora Agencije za zaštitu životne sredine  Tamara Perunović Đulić smatra da je adekvatno prikupljanje podataka osnovni preduslov za efikasnu zaštitu životne sredine.

"Jedino tako možemo znati koliko su zagađene reke, zemljište, vazduh, koliko otpada proizvodimo i kako njime treba da upravljamo. Počinjemo sa ovih 15 opština i gradova, a želja nam je da do kraja 2022. godine sve lokalne samouprave u Srbiji formiraju svoje registre", rekla je Perunović Đulić.

Zaposleni u 15 lokalnih samouprava biće obučeni za kreiranje lokalnih registara i evidentiranje zagađivača na svojoj teritoriji.

Na osnovu tih podataka, nadležne lokalne institucije će moći da donose planove i mere, kako bi se sprečilo i smanjilo zagađenje životne sredine i očuvali prirodni resursi.

Uspostavljanje digitalnih registara lokalnih izvora zagađivanja je deo aktivnosti Agencije u okviru projekta "Otvoreni podaci za održivi razvoj".

Projekat sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj u partnerstvu sa Кancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uz podršku Vlade Ujedinjenog Кraljevstva.