Izvor: Tanjug, B92

Ona je istakla da su to pitanja koja su bila i uslovljavajuća za Srbiju u pristupnim pregovorima sa EU i Poglavlju 23", te da se tim povodom početkom ove godine očekuje sastanak radne grupe koja je formirana posle prošlogodišnjeg sastanka ministara pravde dve zemlje, do koga je došlo posle više godina.

"Verujem da će rezultat biti nacrt sporazuma koji će moći da se stavi pred obe vlade i da ćemo biti u prilici i da ga usvojimo. Suština je da se procesuiraju svi oni koji su odgovorni za ratne zločine. Da se ne kažnjavaju samo Srbi, a da oni koji su počinili zločine nad Srbima prolaze nekažnjeno", istakla je Kuburović za Tanjug.

Ona je ukazala da već nekoliko godina, posebno od donošenja hrvatskog Zakona o zaštiti podataka, koji je praktično suspendovao sve bilateralne sporazume, izostaje saradnja Hrvatske u procesuiranju ratnih zločina, dok se u drugim oblastima pravna pomoć između Srbije i Hrvatske odvija bez problema.

"To je razlog i zašto treba raditi na novom bilateralnom sporazumu kojim bi se otklonila sva otvorena pitanja koja postoje između Srbije i Hrvatske, a koja su već bila i uslovljavajuća za Srbiju u pristupnim pregovorima sa EU i Poglavlju 23", napomenula je ona.

Srbija i Hrvatska posle skoro decenije ponovo su polovinom 2018. godine razmenile takozvane "tajne" spiskove, na kojima se nalaze lica optužena ili osuđena u odsustvu u obe države.

Spiskovi ne mogu biti javno objavljeni, jer su strogo poverljivi, ali građani na sopstveni zahtev mogu, kao i do sada, u ministarstvu pravde da provere da li su na njima.

"Spiskovi ne mogu biti javno distribuirani. Kao što ni podaci lica koja se nalaze na poternici nisu javno dostupni, tako nisu ni ovi podaci, koji su strogo poverljivi", rekla je Kuburović.

Ona je podsetila da je i pored stalnih varnica i sukoba koje izbijaju između Srbije i Hrvatske, tokom 2018. godine prvi put organizovan sastanak ministara pravde dve zemlje posle više godina.

"Sastanak je rezultarao formiranjem dve radne grupe. Prva je dobila zadatak izrade i razmene takozvanih 'tajnih spiskova', odnosno spiskova osoba koje su optužene za ratne zločine ili su osuđene za ratne zločine u odsustvu. Druga radna grupa radi na izradi nacrta bilateralnog sporazuma koji će da reguliše procesuiranje ratnih zločina", ukazala je ministarka pravde.

Navodeći da je bitno je da obe radne grupe rade i kontinuirano se sastaju, ona se osvrnula i na "vrlo čudan" potez Hrvatske, kada su ubrzo nakon prve razmene spiskova, u Hrvatskoj usledila hapšenja Srba koji se nisu nalazili na tim spiskovima.

Reč je, kako je navela, o Srbima koji žive na teritoriji Hrvatske i sve vreme su dostupni tamošnjih nadležnim organima.

Zbog toga, kako je navela, radna grupa koja je jos na prvom sastanku razmenila spiskove, nastavlja kontunuirano da radi, kako bi se razmenili novi spiskovi, ako oni uopšte postoje, navela je ministarka pravde i dodala da je preliminarni dogovor da se grupa sastaje na šest meseci.

Do sada su, kako je navela, održana dva sastanka ove radne grupe, a početkom ove godine se očekuje treći.

"Verujem da će rezultat biti nacrt sporazuma koji će moći da se stavi pred obe vlade i da ćemo biti u prilici i da ga usvojimo. Suština je da se procesuiraju svi oni koji su odgovorni za ratne zločine. Da se ne kažnjavaju samo Srbi, a da oni koji su počinili zločine nad Srbima prolaze nekažnjeno", istakla je Kuburović.

Ona je napomenula da je Srbija i do sada pokazivala spremnost da porcesuira sve odgovorne bez obzira na nacionalnu pripadnost, podsećajući da se i danas, najveći broj postupaka pred Tužilaštvom za ratne zločine i Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu vodi upravo protiv Srba.