Ionako opustela šabačka sela, a u okolini ih ima preko 50, muku muče i sa nedostatkom seoskih lekara. Primarna zdravstvena zaštita dostupna im je samo uoči i dok traje predizborna kampanja, da bi potom, što je potpuno neverovatno - lekari bili otpušteni, a ambulante zakatančene. Mnogi od tih objekata primarne zaštite po selima oronuli su i ruinirani do te mere da nisu ni dostojni zdravstvene delatnosti. Ali, lokalne čelnike iz Zajedno za Srbiju, koji ovde drže vlast već osamnaest godina, nije sramota ni da grade nove zgrade za istu namenu, naravno, samo da bi se bolje izreklamirali.
- Veliki je problem to što je zatvoreno pet  punktova neodložne pomoći seoskom stanovništvu. Takođe, zatvorena je Hitna pomoć u Volujcu – rekla je mr Jelena Vikić, zamenik poverenika Saveta za zdravstvo GO SNS Šabac.
Da zlo bude veće, sredstva od poreza na imovinu koji odnedavno odlukom grada lokalni čelnici iz Zajedno za Srbiju, vraćaju mesnim zajednicama, doduše samo u mestima gde će ih trošiti njihovi politički istomišljenici, troše da bi platili - lekara i medicinsku sestru.
- Lokalna vlast vrlo politikantski i populistički vodi politiku, tako da se pred izbore pompezno najavljuju otvaranja ambulanti, određeni projekti, zapošljavaju se navodni neophodni kadrovi, a kada prođu izbori, onda se ti isti kadrovi otpuštaju, kao da su višak – istakla je Jelena Vikić.
U Mačvi meštani nekako i izlaze na kraj sa nedostatkom lekara u svom mestu, međutim, u udaljenim selima Pocerine, poput Petkovice gde je boravila naša ekipa, ovo je nepremostiv problem, pogotovo usamljenim staračkim domaćinstvima.
-  Gde god se obratimo za pomoć, te nema zdravstvenih radnika, te nema ništa. Ovo je 21. vek, mislim da ovi ljudi zaslužuju bolje, prilično je staro stanovništvo – izjavio je  Vladan Bajić, predsednik Mesne zajednice Petkovica. 
Bolesni ljudi, ipak, moraju negde da se leče, pa pomoć traže u gradskim ambulantama, čije su čekaonice prepune, zagušljive i u njima je nemoguće boraviti. Pored zakazivanja kod lekara opšte prakse, kako kažu sugrađani, čeka se najmanje sat vremena. Zašto je to tako samo se nagadja – lekari  vode privatne razgovore, primaju agente farmaceutskih kuća, pregledi predugo traju, ali su najčešće jednostavno premoreni jer prime i po sedamdeset pacijenata dnevno, što je svakako previše.
A u Domu zdravlja ima čak sedam zamenika direktora, koji uopšte ne rade sa pacijentima, iako je to njihova radna obaveza.
Da li će se i kako problem šabačke zdravstvene zaštite, koji počesto deluje kao da je pred kolapsom, rešiti na jesen najavljenim prelaskom Doma zdravlja pod kapu republike ostaje da se vidi. Ali, bolest ne čeka, pa će do tada svi u stanju potrebe, a među njima je mnogo siromašnog i nemoćnog sveta, morati da se snalaze kako znaju i umeju.