Ukoliko vase dete  i pored prosečne ili nadprosečne inteligencije ne može da nauči da čita ili mu isto predstavlja  problem u smislu razumevanja pročitanog,  možemo posumnjati da se radi o disleksiji. Poremećaj veština čitanja i pisanja ogleda se u tome da se često izokreću slova ili reči dok se čita ili piše ili da se ne primećuju određena slova ili reči. Disleksija može da bude nasledna, ali i ne mora biti.
-Leonardo da Vinči, Pablo Pikaso, Ajnštajn, Volt Dizni, a danas Šer i Tom Kruz, slavne ličnosti koje su imale i imaju disleksiju tj.problema sa čitanjem. Na osnovu tog problema razvijali su druge oblasti u kojima su svi bili izuzetno slavni i uspešni. Ajnštajn je ponavljao prvi razred, jer nije mogao da nauči da čita, ali ga to nije sprečilo da postane jedan od vodećih naučnika svih vremena.To je mana mozga da neki ljudi teško prepoznaju slova. Takođe, postoji i diskalkulija, nemogućnost prepoznavanja brojeva, objašnjava Ljubica Jokić, psiholog i pedagog u jagodinskoj osnovnoj školi “Milan Mijalković”, instruktor tima koji radi sa dislesičnom decom.  Nažalost, ovaj problem se teško uočava pre prvog razreda, odnosno drugog, kada dete treba da zna sva slova i tečno da čita. Postoje slučajevi kada roditelji to vide i pre škole, jer žele da nauče dete da čita i piše, dodaje ona.
U Srbiji se do pre desetak godina o problemu disleksije nije mnogo znalo. Danas se polako napreduje u ovoj oblasti, objašnjava Ljubica Jokić.
-Ta deca su karakteristična po tome što učitelji ili roditelji najčešće za njih kažu: “Prepametni, a lenji”. U suštini, oni ne prepoznaju ovu smetnju. Uvek navodim kinesko slikovno pismo. Kod Kineza samo jedan posto dece je disleksično, jer je simbole mnogo lakše pamtiti od znakova. Zato je u Evropi, pa ikod nas, 15-30 posto dece sa smetnjom koja se naziva disleksija. Kako prepoznajemo tu smetnju? Najčešće dete u prvom razredu ima problema sa slovima i to se povezuje sa nedovoljnom vežbom. Onda obično učitelj skreće pažnju roditelju, on počinje intenzivno da vežba, ali ukoliko i u drugom razredu takav đak, pored mnogo rada, ne može da prepozna slova i čita, možemo sa sigurnošću da sumnjamo na disleksiju. Disleksičari drugačije razmišljaju. Impulsi u mozgu im drugačije teku. Amerikanci su ispitali i došli do zaključka da su ti impulsi u njihovom mozgu 2000 puta brži nego kod običnog čoveka. To je odgovor zašto su mnogi poznati naučnici, umetnici, pisci ili glumci, disleksični. To je dar božji, dar disleksije, kaže Jokić, dodajući da svi koji žele više da saznaju o ovoj smetnji, mogu da pročitaju knjigu “Dar disleksije”.
Ljubica Jokić kaže da disleksiju treba odvojiti od poremećaja govora, jer dete već oko treće godine treba voditi kod logopeda  ukoliko ne govori ili loše izgovara neke glasove, jer ukoliko se sa njim ne radi na poboljšanju govorne kulture, ono će kroz život imati problema sa pojedinim slovima koja će loše izgovarati ili ih zameniti nekim drugim slovima u pisanju ili čitanju.
- Deca do polaska u školu mogu i trebaju da razviju govornu kulturu, objašnjava psiholog, pa ukoliko se  sa njima redovno radi, svaki problem će biti uklonjen do sedme godine, kaže ona.
T.Mitrović