Izvor: FoNet

Prema njegovim rečima, to se odnosi na vođenje dokumentacije, zaštitu, digitalnu restauraciju, predstavljenje i ponovnu upotrebu digitalnih objekata.

Vukosavljević je predočio da Ministarstvo kulture sada uz podršku Ministarstva trgovine i telekomunikacija usvaja Pravilnik o bližim uslovima za digitalizaciju kulturnog nasleđa, pošto je prošle godine usvojilo Pravilnik o bližim uslovima za digitalizaciju bibliotečko-informacione građe.

Novim Pravilnikom, kako je naveo, uređuju se zadaci, poslovi, standardi i procesi digitalizacije pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara.

Digitaliacija kulturnog nasleđa radi se zarad zaštite i dugotrajnog čuvanja digitalnih objekata, kako bi se obezbedila dostupnost informacija o kulturnom nasleđu, razmena podataka među ustanovama zaštite, promocija i povećanje broja korisnika, kao i uvođenje novih usluaga, izjavio je Vukosavljević.

On je napomenuo da je paralelno sa tim, Ministarstvo kulture završilo Zakon o arhivskoj građi i izmene i dopune Zakona o kulturi.

Vukosavljević je u Atrijumu Narodnog muzeja Srbije uručio nagrade i zahvalnice za unapređenje procesa digitalizacije u toj oblasti državnim organima, ustanovama, kompanijama i pojedincima.

Nagrađen je Narodni muzej u Čačku kao ustanova koja je unela najviše digitalnih zapisa u Jednistveni informacioni sistem, dok je kao pojedinac nagrađena direktorka Narodnog muzeja u Šapcu Aleksandra Jovanović.

Za naučni doprinos u razvoju digitalizacije nagradu je primio Adam Sofronijević, a za doprinos u stvaranju baze spomenika kulture i domenu digitalizacije kulturnog nasleđa nagrađena je Estela Radonjić.