Izvor: Tanjug

Ovaj post naziva se i Veliki i Veligdanski, zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja. Naziva se i Časni zato što obuhvata vreme stradanja Isusa Hrista i predstavlja vreme duhovne pripreme za proslavu Hristovog vaskrsenja.

Uz uzdržavanje od jake i mrsne hrane, još važnije za post je uzdržavanje od gneva, loših misli i dela.

Post traje sedam nedelja, odnosno 48 dana, a završava se na praznik Vaskrsenja Hristovog - Vaskrs.

Vaskršnji post uvek počinje u ponedeljak - prvi ponedeljak posta naziva se Čisti, kao i prva sedmica posta. Čista nedelja poznata je i kao Todorova nedelja, a tokom prva tri dana (ponedeljak, utorak i sreda), odnosno Trimirja, važe najstroža pravila uzdržanja.

Običaj je da se tokom prve - Čiste nedelje, sprema cela kuća. Veruje se da je danas dobro započeti velike poslove, jer će biti uspešni.

Vernici koji poste ceo post trebalo bi da poste na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava post na ulju i konzumiranje vina.

Takođe, na praznike Blagovesti i Cveti može da se jede riba.

U našem narodu je poznato da većina ljudi posti uglavnom prvu i poslednju sedmicu posta, i to na vodi.

Tokom Velikog posta vernici pristupaju pokajanju, praštanju i molitvi, a cilj je da dostojno dočekaju najveći hrišćanski praznik.

Poslednju nedelju pred Vaskrs vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju. Od ponedeljka do srede posti se na vodi, u četvrtak, na dan Velikog bdenija, dozvoljeno je ulje, dok se na Veliki petak nalaže uzdržanje. U subotu se ponovo posti na vodi, a kada u nedelju dočekamo Vaskrs, veliki post je završen.

Patrijarh srpski Porfirije poručio je povodom početka Velikog posta, da postom "čistimo njivu naše duše, da bi iz nje iznikla zasejana semena vrline dobra, ljubavi, milosrđa i čovekoljublja".

“Počinje Veliki post koji je priprema za najveći, najvažniji i suštinski praznik, praznik koji otkriva smisao naše vere, praznik Vaskrsenja Gospodnjeg", poručio je u Siropusnu nedelju, patrijarh Porfirije, koji je načalstvovao svetom Liturgijom u hramu Svetog Save na Vračaru.

Patrijarh je istakao da molitva Oče naš treba da bude uputstvo za ono što je važno da znamo tokom posta, koji jeste podvig, ali koji podrazumeva i molitvu i pokajanje, a pokajanje u sebi uključuje i praštanje.

"Ako mi budemo praštali sagrešenja drugih, Gospod će nama oprostiti i već je oprostio. Međutim, ako mi ne budemo bili spremni da praštamo drugima, mi nećemo biti sposobni da prepoznamo milosrđe Božje, da usvojimo i primimo Njegov oproštaj, jer će u našim dušama biti gorčina, led, mržnja, mraz i hladnoća. To je ono što treba da imamo na umu, braćo i sestre, tokom čitavog ovog posta", kazao je patrijarh.

Istakao je da post nije sam sebi cilj.

"Nije najvažnije tokom posta da se brinemo o spoljašnjim pravilima posta, iako je post predviđen čovekoljubivim umom Crkve da ga praktikujemo onako kako opisuju crkvena pravila, iskustvo Crkve i iskustvo svetih. Zaista postoje uputstva i pravila koja treba da znamo i treba da koliko god možemo koristimo i ispunjavamo ta pravila kao pomoćna sredstva i kao smernice, ali znajući da pravila nisu cilj. Pravila su pomoćna sredstva i oruđa, kao i čitav post koji nas vodi jednom i jedinstvenom cilju, a to je zajednica sa Bogom i zajednica ljubavi sa drugim ljudima", poručio patrijarh.

Podsetio je da ne treba da postimo, kako nas podseća Jevanđelje, kao licemeri, da bi nas drugi ljudi videli.

"Ne treba da postimo zbog toga da bismo imali posebne počasti i slavoljublja, nego treba krišom - u dubini svoje duše, u pokajanju i iskanju oproštaja od Boga, u praštanju drugima", rekao je patrijarh Porfirije.

Istakao je da post ne treba da nam bude samo telesna disciplina, samo dijeta, nego "treba da se borimo protiv svake zle pomisli, protiv svake ružne emocije, protiv svega onoga što je suprotno Božjoj volji i što je suprotno našoj prirodi".

"Spoljašnji post svakako jeste važan i držanje pravila spoljašnjeg posta jesu važna zato što nas to priprema, vežba i čini sposobnima da možemo da lovimo sve ono što je negativno u nama, zlo i greh, da odsecamo sve to i očistimo našu njivu, njivu naše duše, da iz nje mogu da izniknu zasejana semena vrline dobra, ljubavi, milosrđa i čovekoljublja. I naravno, sve to da bude prožeto pokajanjem", zaključio je patrijarh Porfirije.

Vaskršnji post smatra se periodom duhovnog očišćenja i pripreme za najveći hrišćanski praznik.