Tim podovom, predsednik Republike Aleksandar Vučić uručiće odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama, prenosti b92.

Predsednica Vlade Ana Brnabić položiće venac na spomenik voždu Karađorđu u Orašcu, a obeležavanju će prisustvovati i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković položiće danas venac na spomenik Neznanom junaku na Avali.

U ime Vlade Srbije, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Djorđević, položiće lovorov venac na sarkofag vožda Karađorđa u crkvi svetog Djorđa na Oplencu.

Vence će, osim ministra Djorđevića, položiti i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Opštine Topola, Zadužbine kralj Petar Prvi, udruženja i građani.

Kako je najavljeno, na Sretenje bi u Podgorici trebalo da bude zvanično otvorena Srpska kuća, u okviru koje će biti institucije koje čuvaju srpsku kulturu i identitet.

Prema najavi, Srpsku kuću će otvoriti specijalni izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Nikola Selaković.

Sretenje je državni praznik kojim se obeležavaju dva značajna istorijska datuma bitna za kulturno-istorijski i nacionalni identitet Srba.

Tog dana 1804. godine, srpski ustanici, predvođeni Djorđem Petrovićem - Karađorđem, na Zboru u Orašcu odlučili su da pokrenu Prvi srpski ustanak.

Ustanički skup, održan u Orašcu, predstavlja početak obnove srpske državnosti posle viševekovne otomanske vlasti.

U narednih nekoliko godina ustanička vojska, pod vođstvom Karađorđa, u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, u Beogradu i drugim mestima, porazila je otomanske snage i oslobodila gotovo celu teritoriju Beogradskog pašaluka.

Time su Srbi otpočeli oslobodilačku borbu protiv otomanske vlasti i proces stvaranja svoje novovekovne države.

Takođe, 15. februara 1835. godine u Kragujevcu donet je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije i jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog vremena.

Dan uoči obeležavanja Dana državnosti, izvedena je počasna artiljerijska paljba u Beogradu, na Savskoj terasi na Kalemegdanu.

Dan državnosti Srbije praznuje se 15. i 16. februara, a ponovo je počeo da se obeležava od 2002. godine.

Sretenjski ustav je bio i ostao ustavni biser srpske pravne istorije i ne sme se zaborativi da je on priključio Srbiju nevelikom krugu država koje su u to vreme imale ustave, ocenio je profesor Pravnog fakulteta Sima Avramović.

On u autorskom tekstu za "Politiku" napominje da ustave tada, razumljivo, nisu imale moćne monarhije poput Austrije, Rusije i Turske, a znatno kasnije ustave su dobile i mnoge druge države kao Italija, Rumunija, Bugarska, Austrija, Albanija.

"Mada hronoligija ništa ne znači sama po sebi, u slučaju Srbije je veoma važno koliko je dugo baštinjena tradicija ustavnosti", naglašava Avramović.

Srbija je, kako kaže, 1835. godine nesporno dobila jedan prestižan, liberalan, moderan ustav, čija cela glava 11 govori o političkim slobodama koji je dobrim delom sačinjen po uzoru na najmodernije ustave tog vremena.

"Sretenjski ustav je jedan od najdragocenijih i najvrednijih pravnih i političkih dokumenata u istoriji srpskog naroda", kaže Avramović.

Prvi moderni ustav u istoriji Srba doneo je knez Miloš Obrenović na Sretenje 2/14. februara 1835. godine, na talasu njegovih političkih uspeha.

Tri hatišerifa koje je izdejstvovao od Porte, a prvenstveno povlastice ustanovljene Hatišerifom iz 1830. godine, otvorili su put ka uspostavljanju automonije Srbije u okviru Osmanskog carstva, podseća Avramović.

Okolnost da je u Srbiji u prvoj polovini 19. veka uopšte poceo da cikruliše pojam "konštitucija", a potom da je kroz Sretenjski ustav uveden u život i sam srpski termin "ustav" koji se odomaćio od 1835. godine, činjenica je vredna poštovanja, poručio je Avramović.