Izvor: Tanjug

"Zahvaljujući našim izvanrednim kadrovskim potencijalima i bescarinskom izvozu, kako u Rusku Federaciju tako i u zemlje Evropske unije, mi imamo jedinstven potencijal da postanemo odličan hab za ruske visokotehnološke kompanije", poručila je Brnabićeva na prvom digitalnom dijalogu Srbije i Rusije, koji je organizovan u sklopu posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu.

Saradnja srpskih i ruskih visokotehnoloških kompanija je, napominje, od izuzetne važnosti za Srbiju, a posebno je značajno, kako kaže, što su neke od najinovativnijih ruskih kompanija, kao što su na primer "Rosatom" ili "Kaspersky" još ranije pokazale interesovanje za poslovanje u Srbiji.

"Tako da nemam sumnje da će današnja poseta doneti još mnogo sličnih rezultata", poručila je Brnabić.

Ona je pozvala predstavnike najboljih visoko-tehnoloških kompanija Rusije da razmisle o tome da svoje kancelarije i pre svega razvojne centre otvore upravo u Srbiji, dajući garanciju da će im Vlada Srbije uvek biti pouzdan i iskren partner i uvek tu da ih podrži u svim njihovim inicijativama.

"Srbija vidi četvrtu industrijsku revoluciju kao ogromnu šansu za brži i održiviji razvoj, pri čemu veliku pažnju pridaje kreativnosti i inovativnosti, kao najvažnijim odlikama četvrte industrijske revolucije", poručila je Brnabić.

Premijerka je izrazila zadovoljstvo što će tokom posete ruskog predsednika Srbiji biti potpisano čak šest sporazuma u oblasti inovacija i digitalne ekonomije.

"Hvala vam što ste se odazvali pozivu da prvi put između Rusije i Srbije uspostavimo dijalog o saradnji u oblasti digitalizacije, inovacija i savremenih tehnologija, koji će, verujem, postati redovan format saradnje naših privreda", izjavila je Brnabićeva.

Istakla je da Srbija ulaže u tri velike oblasti kako bi kao društvo, privreda i država bila uspešna u digitalnoj eri.

Na prvom mestu je, prema njenim rečima, obrazovanje, kao ključ za održivi razvoj i osnova da domaći stručnjaci imaju iste uslove i šanse za razvoj kao i bilo gde u svetu.

Na drugom mestu je podsticajno poslovno okruženje, a na trećem digitalne javne usluge, pošto je "elektronska uprava ključ za transparentnu i efikasnu Vladu, i najbolji mehanizam u borbi protiv korupcije".

Podsetila je da su od 1. januara ove godine uvedeni veoma značajni poreski podsticaji za podršku svim kompanijama koje doprinose razvoju ekonomije znanja.

Najavila je i da će u narednom periodu biti reformisan set zakona vezanih za elektronsku trgovinu, usvojen zakon koji će omogućiti registraciju investicionih, tj. Venture Capital fondova, i da će biti izmenjen Zakon o javnim nabavkama kako bi državne i javne institucije mogle da kupuju inovativna rešenja i time podržavaju inovativne domaće kompanije.

Popović: Digitalna ekonomija budućnost u odnosima dve zemlje

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović je poručio da je između ostalog i digitalna ekonomija budućnost odnosa dve zemlje.

Ministar je rekao da ovaj skup predstavlja i početak nečeg novog u privrednim odnosima Rusije i Srbije, odnosno da je budućnost odnosa Srbije i Rusije digitalna ekonomija, digitalizacija države, kao i dveju industrija.

On je ocenio da su kompanije iz Srbije i Rusije "veličanstvene u svom znanju" što se tiče IT, inovacija te da je važno da se u budućnosti ostvare što bolji kontakti između inovacionih, startap kompanija i naučno- istraživačkih organizacija.

Popović je rekao da se ekonomski odnosi dve zemlje iz godine u godinu sve bolje razvijaju i da se svake godine beleži rast trgovinskog obima, kako izvoza iz Srbije u Rusiju, tako i obratno.

"Ovo je nešto novo i budućnost i želimo da sarađujemo baš u ovim oblastima gde su Srbija i Rusija ravnopravne sa celim svetom i imaju dobre ideje što se tiče inovacija i digitalizacije", rekao je Popović.

Ministar je dodao i da je lepo bilo videti koliko se kompanije iz Srbije raduju novim saznanjima, kad vide dokle su njihove kolege u Rusiji stigle što se tiče inovacija i digitalizacije i da su ruski prijatelji takođe bili iznenađeni snagom i potencijalom koje IT kompanije u Srbiji imaju.

Popović je rekao da je zahvalan predsednicima Srbije i Ruske Federacije što su inicirali ovakav dijalog, a onda je sa specijalnim savetnikom predsednika Rusije za digitalizaciju Dmitrij Peskovim u kratkom roku organizovan prvi digitalni dijalog.

"Koristićemo najbolja iskustva naših kolega iz Rusije i što se tiče pravljenja takozvanih venture fondova i koristićemo najbolje iskustvo iz projekta Tačka ključanja, a iskustva iz tog projekta oni će podeliti sa nama već u aprilu ove godine", rekao je Popović.

Time se kako je objasnio, omogućava da kompanije iz Srbije rade na teritoriji Ruske federacije, ravnopravno sa svojim kolegama.

"Pozivam kompanije iz Rusije da dođu jer imamo mnogo šta da ponudimo jedni drugima i zajedno možemo da učestvujemo na trećim tržištima", rekao je Popović.

"Liberalizovaćemo i uslove za izdavanje viza i zapošljavanje stranih stručnjaka, kako bismo obezbedili nesmetani dolazak stručnjaka iz celog sveta, i nastavićemo da podržavamo ekonomiju znanja na svaki mogući način", izjavila je Brnabić.

Srpski i ruski privrednici ne govore jezikom barijera

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež poručio je da su se danas u Beogradu okupili privrednici iz Srbije i Rusije koji ne govore jezikom trgovinskih barijera i sankcija, već jezikom nove ekonomije - "digitalnim dijalogom".

Čadež je rekao da su inovativne kompanije deo svetske globalne ekonomije, koja ne poznaje barijere.

Predsednik Komore je istakao da nikada do sada u Srbiji nije bilo bolje poslovno okruženje i da država razvija ekonomiju zasnovanu na inovacijama, što se, kako kaže, vidi kroz brojne zakone i olakšice koje su uvedene za inovativne kompanije.

"Ovo su privrednici i kompanije koje govore ne starim jezikom ekonomije, carinskih i necarinskih barijera, sankcija, ovo su kompanije koje govore jezikom nove ekonomije", rekao je Čadež.

Na skupu na kojem su predstavljeni projekti srpskih i ruskih inovativnih kompanija učestvuju predstavnici oko četrdeset preduzeća iz Rusije i 60 iz Srbije koji će tokom celog dana imati priliku da razgovaraju o zajedničkim projektima, uspostavljanju saradnje u oblasti IT i digitalizacije.

Srbija je u 2018. godini izvezla IT usluge u vrednosti koja je premašila milijardu dolara, rekao je Čadež.

Ruske IT kompanije koje posluju u Srbiji i bave se proizvodnjom softvera zapošljavaju oko 1.500 ljudi.