40 godina Riblje Čorbe - Rođenje

15. avgust 1978. „Šumatovac“.  Miša, Rajko i Bora. Vicko opravdano osutan, u kasarni „4.april“ na Voždovcu služi vojsku. Početak. Dana kada je nastao verovatno najvažniji bend sa ovih prostora.

U kratkim crtama o predistoriji.

Vicko, Rajko i Miša, članovi do tada grupe S.O.S  tražili su pevača za svoj bend.  Dok je Bora nakon prvih značajnih uspeha u grupi „Suncokret“ , a zatim ocene grupe da je njegova pesma „Lutka sa naslovne strane“ previše slobodna za njih. Kao i kratkotrajnog izleta u nepoznato sa „Ranim mrazom“ i Balaševićem, osetio da je vreme da se predstavi svetu u svom punom sjaju.

Slučajnim susretom ispred Glavne pošte Miša i Bora utanačili su sastanak u „Šumatovcu“, koji je tada važio za muzičku berzu. Tu su se dogovarale svirke, prodavali instrumenti i pesme, nastajali bendovi... Na tom prvom radnom sastanku glasalo se o imenu benda, predlagani su: Popokatepetl, Bora i ratnici, Riblja čorba... Neodlučnost je prekinuo Zoran Predić tadašnji urednik „Radio TV reviji“ objavivši 1. Septembra poster na kome je bend krstio imenom „Riblja čorba“. Videvši to momci iz benda su otkupili ceo tiraž časopisa i taj poster koristio da najavi svoje prve svirke.

Riblja čorba je već prvim snimljenim singlom, otvorila prostor za to putovanje koje traje već 40 godina, postavljajući stvari na njihovo pravo mesto. Ondosno, govoreći o suštini, bez otklona, bez zagrada. Time nisu samo prednjačili, nego su u toj „Brozovoj, mekoj diktaturi“ poneli ceo taj svet osećajni, ceo taj dodir prigušene stvarnosti u ono živo, što je već tada postajala umetnost.

Govorilo se dugo o tome da rokenrol nije umetnost i da se ne može, pa čak i ne sme tako posmatrati. Međutim, baš tim stihovima o „Lutki sa naslovne strane“ i pesmom „On i njegov BMV“ pesnik Bora Đorđević, praćen možda i najboljim bluz gitaristom kod nas Rajkom Kojićem, Vickom Milatovićem na tom sirovom i pomalo surovom tonu bubnja i naravno virtuozom na basu Mišom Aleksićem, učinio je rokenrol umetnošću.  Stvorili su tu razliku, koja je za ondašnji pristup bila nepojmljiva. Digla se prašina i buka, zatresao se Beograd i ta se energija proširila kao letnji pljusak kroz ulice grada, svi su znali za „Riblju čorbu“.

Tako je nastalo to čudo, koje tokom svih 40 godina iznova raste. Prenosi se s generacije na generaciju. I čini se nema čoveka, koji živi na ovim prostorima da nije čuo za „Riblju čorbu“ , toliko da je njen status gotovo izjednačnjn sa institucijom o kojoj svi imaju svoje mišljenje.

Onako slavljenički, kako to i priliči na današnji dan, poželimo im da i u budućnosti traju i pretrajavaju, jer su sami sobom dokazali da to gotovo nikome drugom, kao njima, ne pripada.

Srećan im 40. rođendan!

Čorbina borba

Povodom 40. rođendana benda, mom učitelju Borisavu Djordjeviću!

Sunce šiba vrele ulice grada,

Kesten se ljulja k`o pospana lađa,

Hiljade reči između stolova pada,

U „Šumatovcu“ , „Riblja čorba“ se rađa.

U glavi lagano filmska rolna curi,

Taš pun k`o oko, masa sve tekstove je znala,

A vreme leti brže nego orao suri,

Na straži, Bora piše, Srećan put, pišo moja mala.

Leti se u London kod Mekkoja,

Jan Gilan na tacni piće nosi,

Vetar duva duva, jedina moja,

Ostaću slobodan, neko mora da prkosi.

Pomrčina pada na tvoj dom Anđele,

Kamenko i Kremenko su kucali na vrata,

Umesto labudove pesme: Zbogom Srbijo!

Godine rata vaskrsle iz njihovog blata.

Na kraju, opet sloboda niz žice Džindžerove hoda,

Kada padne noć i dobro jutro svane,

Opet plivanje iza Amsterdamskog broda,

I još uvek istina ume da te gane.

Sa Bajk-rok misijom Čorba na most stane,

Tad urlaju motori snagom oluje,

Kroz suze i smeh narodu vida rane,

Na Brezovici Anđeo molitve čuje.

Na beskrajnom moru rokenrola,

Nek plovi večita „Riblje čorba“

Sa šakom smeha i šakom bola,

Kapetan Bora i Čorbina borba.